Европска комисија (ЕК) као извршно тијело Европске Уније издваја средства из буџета Уније за развојну помоћ земљама ван њених граница. Додјела бесповратних средстава се надовезује на основне постулате и политику Уније. Како се приоритети ЕУ политике мијењају, тако се мијењају и приоритетне области на које се односи њена развојна помоћ. Приоритети се усаглашавају на вишегодишњем нивоу, тачније на сваких 7 година, када се доноси буџет ЕУ.
Актуелни буџет покрива раздобље 2021-2027, односно примјењује се до 31. децембра 2027. Са овим временским оквиром је синхронизован највећи дио механизма који ЕУ користи за дистрибуцију развојне помоћи до крајњих корисника.
Механизам дистрибуције је састављен од неколико фаза.
Као прво, дизајнирају се алати, односно инструменти, који треба да испуне приоритете ЕУ за дато временско раздобље. На почетку буџетског периода, распоређују се средства намјењена развојној помоћи по инструментима.
Даље, у оквиру инструмента, активности и циљеви се конкретизују у форми програма. Другим ријечима – финансијска средства добијена из буџета ЕУ се програмирају.
У оквиру програма, ЕК периодично расписује јавне позиве, гдје се могу пријавити апликанти са својим пројектним идејама, како би добили бесповратна средства из буџета програма у форми тзв. грантова. Резултати успјешних пројеката директно утичу на развој животних услова или на рјешавање проблема крајњих корисника.
Појам развојне помоћи ЕУ се може сажети у сљедећем низу корака: постулати, политике, приоритети, буџет, инструмент, програм, јавни позив, грант, пројекат, резултати.
Шта је Развојна помоћ ЕУ
Европска Унија (ЕУ) је највећи донатор на свијету и кључни играч када је у питању развојна помоћ. Ова врста помоћи има своје упориште у фундаменталним принципима и политикама које спроводи ЕУ, и посједује себи својствен механизам функционисања, који ствара јасну разлику и дистанцу, од рецимо, хуманитарне помоћи.
Елементи и структура ЕУ развојне помоћи постаје јаснија, ако се погледа организација извршног тијела ЕУ, тј. Европске комисије (ЕК).
ЕК, или просто речено „Влада ЕУ“ има своја „министарства“ у виду Генералних Директората (DG – Department General).
Интерни DG-и
Од укупно 33 DG-а, већина се односи на интерне ствари ЕУ (тј. сваки DG спроводи политику ЕК у одређеној области – нпр: пољопривреда, екологија, образовање и сл.)
Екстерни DG-и
Од интереса за БиХ су сљедећа 2 екстерна DG-а:
- Neighbourhood Policy and Enlargement Negoatiations
- EuropeAid Developement & Cooperation
EuropeAid je DG је задужен за имплементацију развојне помоћи за ’екстерне земље’ (Практично за цијели свијет, сем чланица ЕУ).
Neighbourhood Policy and Enlargement Negoatiations DG посвећен је искључиво помоћи земљама које су ушли у процес придруживања ЕУ (Земље кандидати/ потенцијални кандидати Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија, Косово под УН резолуцијом 1244 и Турска).
Шта су ЕУ фондови (ЕУ инструменти)?
Иако је у нашој јавности устаљен термин „ЕУ фондови“, тако нешто се не користи у ЕУ вокабулару у смислу ЕУ развојне помоћи. Оно на шта се код нас заправо односи погрешна референца „ЕУ фондови“, јесу „ЕУ програми“.
Заправо, кључни ЕУ фонд одакле потичу финансијски ресурси за ЕУ развојну помоћ јесте буџет ЕУ. Мањи дио укупних средстава се обезбјеђују од фонда ERDF (European Regional Development Fund).
Инструменти
Развојна помоћ коју ЕК издвоји из ЕУ буџета се даље обликује у облику инструмената. Инструменти, за разлику од фондова, имају тачно назначен рок трајања и јасно су фокусирани на одређену појаву, процес и територију. Нпр. Инструмент IPA је фокусиран на подручје Западног Балкана плус Турска и служи да циљне земље припреми за унапређење у виши статус у процесу придруживања ЕУ – потенцијални кандидат/кандидат/стални члан.
Буџет ЕУ
ЕУ има вишегодишњи буџет. Заправо, у овом контексту, ЕУ користи израз „финансијска перспектива“, гдје пројектује буџет на 7 – годишњи период. У периоду 2007-2013, IPA I буџет износио је око 11,5 милијарди евра; а IPA II која је услиједила, ослањала се на већ постигнуте резултате и донијела је нових 11,7 милијарди евра за период 2014-2020. Нови Инструмент претприступне помоћи IPA III, за период 2021-2027. усвојен је 15. септембра 2021. године и предвиђа буџет од 14,2 милијарде евра за подршку земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ у кључним политичким, институционалним, друштвеним и економским реформама.
Оно што је битно за развојну помоћ ЕУ, односно за БиХ, јесте да исти вишегодишњи период/финансијску перспективу прати и „Програмски период“.
Програмски период 2021-2027
У складу са Економским и финансијским планом за Западни Балкан , IPA III је стратешки усмјерена на владавину права и поштовање основних вриједности, јачање демократских институција, реформу јавне управе, промоцију економског управљања и конкурентности. Средства из IPA III су доступна и за пројекте намијењене одрживом економском опоравку те из области енергије, промета, заштите околиша, климатских промјена и дигиталне трансформације. Највећа новост и предност претприступне помоићи IPA III, у односу на претходне IPA-е, јесте у томе што није унапријед дефинисан износ финансијске помоћи по државама, него постоји јединствен заједнички буџет на који за својим пројектима могу конкурисати корисници свих наведених држава.
Општи циљ IPA III:
Пружити подршку свим потенцијалним и кандидатима за чланство како би се усвојиле и примјениле све реформе (политичке, институционалне, правне, административне, друштвене и економске) неопходне за усклађивање са вриједностима ЕУ и како би се обезбиједило постепено усклађивање са правилима, стандардима, политикама и праксама Европске уније на њиховом путу ка чланству.
Специфични циљеви:
- Јачање владавине права и демократије, поштовања основних, људских права, као и међународног права, цивилног друштва, безбједности, управљања миграцијама као и граничним управљањем.
- Пружање подршке структурним реформама и доброј владавини, уз јачање ефикасности јавне управе.
- Обликовање правила, стандарда, политика и пракси у складу са Европском унијом и оснаживање помирења, сусједских односа и међуљудских односа.
- Убрзање социо-економског дијалога, оснаживање заштите животне средине, повећање отпорности на климатске промијене, бржи прелазак на производњу и потрошњу основних роба са умањеним уносом фосилних ресурса, развијање дигиталне економије и друштва.
- Подршка територијалној кохезији и прекограничној сарадњи
Временски интервал 2021-2027. је цјелина у оквиру које се дизајнира комплетна развојна помоћ ЕУ. Дакле, креирају се финансијски и концептуални пакети, инструменти и на крају – програми за додјелу развојне помоћи. ЕК користи територијалну категоризацију за формирање посебних цјелина у односу на пакете и инструменте.
Слиједе два алата карактеристична за овај програмски период:
1. Инструмент: IPA (Инструмент за претприступну помоћ)
Територијално, IPA се односи само на територију Западног Балкана плус Турска (Све земље кандидати и потенцијални кандидати). По први пут у историји ЕУ, од 1. јануара 2007, сва ЕУ претприступна помоћ је канализована кроз јединствени, уједињени инструмент. Самим тим, IPA је један елегантан и једноставан оквир који садржи сву развојну помоћ потребну једној земљи – на путу да постане земља кандидат или пуноправна чланица ЕУ. (Да изгради своје људске, техничке, оперативне и институционалне капацитете – неопходне за функционисање у систему ЕУ)
2. Пакет инструмената: (ENI, EDF, EIDHR, IcSP, EI-INSC)
Постоје и посебни пакети инструмената који су територијално ограничени:
- European Neighbourhood and The European Neighbourhood Instrument (ENI) је намјењен земљама у сусједству ЕУ.
- European Development Fund (EDF) се односи на земље Африке, Кариба и Пацифика.
Остали инструменти имају пуно шири територијални дијапазон, практично планетарни:
- European Instrument for Democracy & Human Rights (EIDHR);
- Instrument for Stability and Peace (IcSP); и
- European Instrument for International Nuclear Safety Cooperation (EI-INSC)
Од инструмената у пакету – једино EIDHR се односи и на БиХ.
Инструменти независни од Програмског периода 2021-2027.
1. Изградња институција
У оквиру ове (кровне) кованице, налазе се укупно три инструмента:
TAIEX,
Twinning и
SIGMA
Ови инструменти функционишу независно од Програмског периода 2021-2027., а самим тим независно од IPA-е.
Изградња институција је процес помагања земљама да развију: структуре, стратегије, људске ресурсе и вјештине управљања, како би ојачали њихове економске, социјалне, регулаторне и административне капацитете.
Конкретно, ова помоћ је усмјерена на:
* Имплементацију acquis communautaire (легислативе ЕУ) и припрему за учешће у креирању ЕУ политика
* Испуњавање Копенхагенских политичких критерија:
– Стабилност институција као гарант демократије
– Владавина закона
– Људска права
– Поштовање и заштита мањина
Интересантно је да је процес Изградња институција, а самим тим и инструменти унутар њега, покрива много веће територијално подручје (Западни Балкан, затим неке државе из екс-СССР-а итд).
Такође, земље чланице ЕУ су директно укључене у процес, односно у имплементацију инструмената. (Институције из циљних држава процеса Изградња институција, имају могућност да сарађују са институцијама из ЕУ.)
2. Програми Заједнице
Програми (Европске) Заједнице је инструмент/збир програма који функционишу независно од Програмског периода 2021-2027., а самим тим независно од IPA-е.
Шта су ЕУ програми?
Након креирања инструмената и одређивања финансијских ресурса за исте, настаје процес програмирања помоћи. Другим ријечима – креирају се програми унутар инструмената. Дакле, ако инструмент има одређени спектар циљева, мјера и области дјеловања, програми се креирају да би конкретније захватили одређено подручје или подручја дјеловања, који доприносе испуњењу сврхе инструмента.
Шта је ЕУ јавни позив?
Јавни позиви су конкурси које расписује ЕК, како би додјелила развојну помоћ предвиђену буџетом програма. На дан објаве јавног позива, ЕК објелодањује ткзв. Апликациони пакет, који садржи све детаље о конкурсу, али и формуларе потребне за пријављивање. Јавни позив поставља прецизне циљеве које ЕК жели постићи у том тренутку, а у оквиру генералних циљева програма. Такође, дефинише пропозиције за додјелу средстава предвиђена тим позивом.
Шта је ЕУ грант?
Бесповратна помоћ предвиђена јавним позивом, додјељује се у комадима, тзв. „грантовима“. Један успјешан апликант, може добити један грант. (Изузетак су јавни позиви који садрже LOT-ове, гдје један апликант може добити по један грант из сваког LOT-а)
Апликант може бити правно лице (субјект или конзорцијум субјеката), или, (у ријетким програмима типа Еразмус Мундус, физичко лице).
Апликанти конкуришу на јавни позив пројектним приједлогом, односно први резултат конкурса, (након завршене процедуре избора), су генерисани пројекти. Ти пројекти су одабрани, јер, (према ЕК), имају највише изгледа да остваре циљеве јавног позива.
Напомена: Иако израз грант подразумјева „бесповратна средства“, треба нагласити да један грант никада не покрива цјелокупан буџет предложеног пројекта. Дакле, од апликанта се очекује да учествује у буџету пројекта, односно да кофинансира пројекат у износу од најмање 15%.
Ипак, кофинансирање не значи по аутоматизму – властита средства апликанта. Наиме, могуће је да се кофинансирање изврши средствима било ког другог донатора, који не црпи средства из буџета ЕУ.